Author: SlavicaIvan

ДИГИТРОН Била сам 8. разред и припремала сам се за пријемни за средњу школу. Као и већина деце у селу, учило се некако “успут”. Школа је ретко била приоритет у периоду од априла до јуна кад су још једне руке Read More

ПОЛОЖАЈНИК Чика Лоћа је био наш вишегодишњи, да не кажем вишедеценијски положајник, наш даљи рођак и комшија. Првог дана Божића, тата је ишао код њих на “положанство”, а другог дана Божића код нас је долазио чика Лоћа. Родитељи би нас Read More

БАБА ЧОЈА Била је то онижа жена, округлог лица и ситних сивих, дубоких очију, што су сијале ко два кликера кад год би своје танке усне, испод којих се назирао ред зуба са размацима, раширила у осмех. Најтоплији осмех мог Read More

ФЕМИНИСТКИЊА М.Моја прабаба Манасија је сахранила мужа кад је имала 25. Умро је од срчане капу у 28. Није се преудавала. Остала је на огњишту, са своја три сина, у великој заједници у којој се, дабоме, ништа није питала. Један Read More

ОБИЧНА ЖЕНА М. и ја смо ишле заједно у средњу школу.  Нисмо се виделе од матуре. На прославе није долазила. Деца су била мала, каже. А и муж “има мало тешку нарав”. М. има три ћеркице. Једна је скоро пунолетна. Read More

Зора Зора се родила средином прошлог века, у забаченом селу забаченог краја Србије, где је и тад (као и данас) Бог рекао лаку ноћ. Лаку ноћ људи – а поготову жене. У оном крају где су се деца која су Read More

Сунчица – први део И роди се Сунчица, једног зимског јутра, са првим зрацима сунца. Зора је плакала. Рекло би се ко и већина жена које донесу нови живот на свет. Само другачије. И плакала је други дан. И трећи. Read More

СЕЛО Кад ми је В. пре 15ак година саопштио да му је идеал живота да се врати да живи код деде на село, гледала сам га као да су га пустили из Лазе на викенд. Код деде, на село?! – Read More

ТЕТА-ЗЛАТА Била је то велика кућа у једној малој улици на Бановом брду. У њој смо становали ми, скупљени “из коца и конопца”. На нашем спрату (од четри) су постојале три спаваће собе – једна већа и две мање. Брат Read More