СЕЛО
Кад ми је В. пре 15ак година саопштио да му је идеал живота да се врати да живи код деде на село, гледала сам га као да су га пустили из Лазе на викенд.
Код деде, на село?! – поновила сам за њим.
Поштено говорећи, ја сам полусвесно, полунесвесно, желела да постанем урбана девојка, а не нека сељанчица што ће штикле (опет) да замени гуменим чизмама. Доста сам носила гумене чизме, нек сад носи неко други. Мислим, сад кад сам већ добила шансу да носим штикле, што да не искористим прилику – мислила сам тада.