ПИЦА
Било је то оног лета кад је малине био убио град, а мени за услов за упис на четврту годину остао један и по испит – пола једног лакшег и један баш тежак и обиман.
После те, назови бербе, у којој је цена малина била тек толика да кад береш од јутра до мрака, зарадиш за дневницу или мање, вратила сам се за Београд.
Ћале је, као и увек, био оптимистичан, а све у стилу – ма све је то добро. Биће све добро.
Мама је као и увек, била тужна због много уложене енергије, а врло мало новца који је остао после бербе и који је требало да достигне до следеће сезоне. Мало је псовала живот на селу, неизвесност, с времена на време говорила – бежите децо од ове робије и не враћајте се и тако у круг.