ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ
Ана је била моја цимерка на трећој години факултета. Било је то баш оне године кад смо моја другарица Сања и ја демонстративно одлучиле да се из пензионерског Кошутњака преселимо у ултра живахан Студењак, како би се више забављале (је л’ могло више питам се данас?). На крају, ништа од велике забаве, ипак је требало дати заостале испите и услов за четврту годину, али то је прича за неку другу прилику.
Тако мени са Шумарског, неким чудо допадне цимерка са Молекуларне биологије.
Или боље речено – допаднем ја њој.
Да наставиш да читаш на Инстаграму, кликни овде.