МУЧАЊСКИ КРОМПИР
Пре једно 2 месеца паркирам се ја испред зграде, а у сусрет ми иде старији човек, који гура колица на којима се налази неколико џакова кромпира.
Излазим из аута, а он ми рече:
– Добар дан.
– Добар дан, рекох и ја помало зачуђено, јер тај обичај јављања непознатим људима постоји још само у селима, или мањим местима. У Београду се више ни комшије које живе врата до врата не јављају једни другима.
Он крену мало па застаде, док сам ја вадила ствари из кола:
– Ћерко, ‘оћеш да купиш кромпир? 500 динара џак. 10 кила.