Category: Приче са блога

МОЈ ТАТА Видите ли ове снажне, сељачке руке? То су руке мога тате. Мој тата се родио на селу и ево већ седму деценију живи и ради на селу. Био је најстарије дете у породици и због тога, како је Read More

ИЗВИНИТЕ, КОЛИКО ЈЕ ТАМО КОД ВАС, САТИ? Да ли вам се некад, на неком месту, учинило да је време стало? Или да сте пожелели да стане? ____ Кажу да је Ајнштајну требало више од 10 година да дефинише оно што Read More

МУЧАЊСКИ КРОМПИР Пре једно 2 месеца паркирам се ја испред зграде, а у сусрет ми иде старији човек, који гура колица на којима се налази неколико џакова кромпира. Излазим из аута, а он ми рече: – Добар дан. – Добар Read More

ОБРАЗОВАЊЕ Моја бака је била рођена 1926. Средином ’30. година прошлог века у наше село је “дошла школа”. Није то била класична школа, већ је једна кућа (најбогатијег човека у селу) одређена за то. Тако је моја бака неко време Read More

ТЕГЛЕ СА СИМСА Ја сам дете са села. Родитељи су ме одмах после основне школе “послали у бели свет”. И није то био Бог зна какав бели свет, него Београд, ал за моју маму је то било као да су Read More

ОДАКЛЕ САМ ЈА? Телефон је зазвонио док сам паковала кесе са флашама и теглама. Журила сам да кренем што пре и изнервирано помислила – о, Боже, ко год да си, зар баш сад мораш да зовеш? Са друге стране жице Read More

ДИГИТРОН Била сам 8. разред и припремала сам се за пријемни за средњу школу. Као и већина деце у селу, учило се некако “успут”. Школа је ретко била приоритет у периоду од априла до јуна кад су још једне руке Read More

ПОЛОЖАЈНИК Чика Лоћа је био наш вишегодишњи, да не кажем вишедеценијски положајник, наш даљи рођак и комшија. Првог дана Божића, тата је ишао код њих на “положанство”, а другог дана Божића код нас је долазио чика Лоћа. Родитељи би нас Read More

БАБА ЧОЈА Била је то онижа жена, округлог лица и ситних сивих, дубоких очију, што су сијале ко два кликера кад год би своје танке усне, испод којих се назирао ред зуба са размацима, раширила у осмех. Најтоплији осмех мог Read More

ФЕМИНИСТКИЊА М.Моја прабаба Манасија је сахранила мужа кад је имала 25. Умро је од срчане капу у 28. Није се преудавала. Остала је на огњишту, са своја три сина, у великој заједници у којој се, дабоме, ништа није питала. Један Read More