Снежана и Мирослав – први део
– Али ви немате визу за Словенију – говори ми службеница у студентском дому.
– Није још увек стигла. Рекли су ми да ће стићи ове недеље.
– Па, како сте дошли без визе? Не можемо да вас примимо у дом без визе.
– Мислила сам да ћу да изгубим стипендију, па сам зато дошла – кажем.
Службеница ме гледа испод округлих наочара, обрће папире што сам донела, а онда поново гледа у пасош и одмахује главом. У том тренутку, иза ње пролази онижа жена, плаве косе. Распознајем да јој на словеначком каже
– Снежана, дођи. Ово је нека твоја.
Да наставиш да читаш на Инстаграму, кликни овде.