Да ли знате шта се некад, у давна времена носило као поклон на славу?
Причала ми је моја покојна бака да се некада, кад је она била млада, на славу носило оно што се затекло у кући. Дакле, домаћину се носило воће (јабуке
, крушке
грожђе
, ораси…), кромпир
(веровали или не 
), кукуруз шећерац, ракија, вино 
, слатко од грожђа, дуња или шљива, брашно, пита од јабука или бундева итд.
Поред тога, поклањало се и нешто од ручног рада.
Ручни рад је био посебно важан за девојке удаваче, којима је то била “реклама” да покажу како су, како је моја бака говорила, РУКОТВОРНЕ (мноооого ми се допада ова реч и сама је користим и дан-данас 
). Рукотворне девојке су плеле, хеклале, везле. Поклањале. И чекале да буду примећене – бар на слави.
___
Касније су се обичаји мало променили, па кад сам ја била дете на славу се носила кафа, шећер у коцки, ратлук, бомбоне, исхеклани миље…
Недавно сам хтела да за славу понесем кафу, шећер у коцки, ратлук и производе Слатке теглице 
(комбинација првих и других обичаја 
).
Али авај.
НИГДЕ нисам успела да нађем шећер у коцки. А ратлук има само један произвођач који се одржао на тржишту (не рачунам ратлук у ринфузу). И тако сам само делимично остварила своју замисао… 